Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

SPREMITE SE CRNOGORCI

Kad se prizori zla zaboravljaju oni se besprizorno ponavljaju. Zaboravilo se da su uvodne borbe za raspad SFRJ počele na sportskim stadionima. Onda su se borci za nacizam, ignorišući institucije vlasti i ustavni poredak, domogli ulica i krenuli u borbu bez granica. Ovo što se začinje u Crnoj Gori čine potomci istih onih početnika koji su porodili današnje četnike. Stadioni postaju, ne igrališta već poprišta za nametanje nacističke oholosti a ne poligeni za nadmetanje u sportskim vještinama. Otada i odatle se nasilje širi na sve strane. Ulica je već proradila na fudbaleru Damiru Kojaševiću. Tući nekoga, tj. jest njega, na ulici, nije krivično već pravično djelo a kad to radi policija bez ijednog motiva i razloga, proglašava se pravosudnim prekršajem. Sportistu je ”ubila” lična karta. Prezime bi ga možda i spasilo od batina, ali kad su pročitali ime (Damir), spasa mu nije bilo. Po njemu ka po pranju. Uz pratnju skandaloznih navijača iz Petrovca na moru, hajka je krenula ”Ajmo Srbi… Ua Turci… majku vam j…m!” Iz sportskog Petrovca tri dana nije bilo odgovora, a iz četničke Budve ni pogovora. Tucite, psujte, urlajte, u'rte na sve što nije srpskog znaka i predaka. Dok se neke utakmice ne počnu gubiti i za zelenim stolom, takmičićemo se za zlom.

Na sve se može dati odgovor a mi ga nemamo ni na šta. Ispražnjena je sva municija časnih riječi i sad se ispaljuju nečasne a protežira ih obesčašćena i obezvlašćena vlast… Ovlašćene nema i neće je biti skoro ”do istrage naše ili njine”. Vladini mediji postaju bunkeri sa artiljerijskim oruđima, čije se glagoljive riječi o pravdi, pretvaraju u streljivo ubojitog učinka. Ovo što sada ispucavaju su ćorci na kojima se obučavaju. Pitanje je samo momenta kada će krenuti sa ubojitom municijom jednakom onoj iz 1991. Tada su, kako je inače znano, prvi metak ispalila glasila… potom su došli rafali. Sada se, kao u kakvoj neuro-psiho terapiji, isprobava odavno zamuzena javnost. Urednici izgone ulične reportere da propituju narod, kroz video ankete. Poturaju im mikrofone, kako pendreke, da prolaznici nešto kažu o neprolaznoj krizi… društva, vlade, politike, ekonomije, morala. I u tim anketama se krije, odnosno otkriva sve. Oskudna pamet na svakom koraku. Reporteri ne prepoznaju one koji bi mogli reći išta suvislo, već anketiraju duduke koji pojma nemaju o čemu se radi, niti đe i sa kim žive. Prosto rečeno, prepoznaje se ućutučeni narod bez ijedne inteligentne a kamoli intelektualne riječi. Jednakost u gluposti, onih koji pitaju i ispitivanih. Revija ćutuka na svakom nivou i položaju. I što je još indikativnije, urednici ne prepoznaju opštu obezumljnost. Izjednačena je ulica i profesija i anulirana svijesti o stvarnosti, i pitanja i odgovora. Bestijanje umjesto besjede. Bivamo bestijarijum (skup životinja), u kome se više laje no govori. Živi se da bi se jelo a ne obrnuto. Život(inj)arenje umjesto života. Živi se kao u Merkesovom romanu ”Pukovniku nema ko da piše”. Pukovnik, kome je propala porodica, okućnica, život i revolucija, na kraju doslovno nema šta da jede, budući da je sve što je imao prodao u tu svhu. I roman završava shodno stečenoj stvarnosti. Ne može da umre ka čo'ek, no lipsava od gladi. Evo epiloga romana!

” Ženu obuze očaj. – A šta ćemo dotle jesti – zapita i uhvati pokuvnika za porubljeni izrez majice. Svojski ga prodrma.
– Reci mi , što ćemo jesti? –
Moralo je proteći sedamdeset i pet godina, sedamdeset i pet godina života, minut po minut, da pukovnik dočeka ovaj trenutak.
– Govna!”

Jedna od uvodnih premisa Svetog pisma (Evanđelje Jovanovo) glasi: ”I u početku bješe Riječ, i Riječe bješe u Boga i Bog bješe Riječ.” Riječi su svetinje kad ih ne izgovaraju avetinje koje zagovaraju sramoslavno svetosavlje. Predśednica E.K. Ursula von der Leyen, uputila je riječi izvinjenja što nije došla u Crnu Goru na ugvoreni sastanak. Navodno, prirodne okolnosti joj nijesu dozvolile da uzleti. Magla! A može biti i magla priča… i isprika! Ne zna žena s kim ovamo da progovori a kamoli da razgovara. Toliko smo izogovarani pred svijetom da sa ovakvima govora nema. A što se tiče magle? Ovđe je magla do neba, prst pred oko se ne vidi. A što se tiče govana, u njima smo do guše. Gospođo U. Von der Layen ne primičete se… tamo nama! A ako se usudite da ipak dođete, ne dolazite bez maske. Ovđe smrdi na svakoju stranu. Apa (ne)ljudska. Nosa se nanijet ne može.

P.S. A što se tiče Crnogoraca ako ig igđe ima, ovo što se čini u Parlamentu sa Ustavom, nije državni udar. Desio se već 2016. no ona vlast nije prepoznala propast a ovo je poslednj udarac pred udes države… Spremite se Crnogorci na dugotrajni bazd od ustajalog srpskog sveta kome kraja nema. A ako nijeste spremni na otpor, bazdite doma… koga nemate.

                                                                                                                                               M.R.Š.

2 mišljenja o “SPREMITE SE CRNOGORCI

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.