Vladajuća elita pokušava da antifašizam prikaže kao rezultat sopstvenih liberalnih i demokratskih načela. Antifašizam, kao nekakav nužni spoljni ukras, mada se njegovim zanemarivanjem nije proslavila ni Evropa, potpuno je ispražnjen od sadržaja, a ovi klinci koji uče falsifikat istorije nemaju blage veze i zato bez imalo mozga u glavi mogu da skrnave spomenike narodnih heroja na Kalemegdanu ili crtaju kukaste krstove po muralu pokojnog Đoleta Balaševića ili urlaju nož žica Srebrenica… Kako neko reče, aktuelna elita je pohlepu, korupciju, ksenofobiju učinila ne samo prihvatljivom, već i mračnom modom. Nova konstrukcija identiteta „srpskog sveta“, sve dublje revidira istoriju, prvi je rehabilitovan Draža Mihailović, onda Milan Nedić, pevaju se koračnice koje je obožavao i koristio LJotić!
„Hej RTS! Sinoć ste uvredili uspomenu na sve poginule za SLOBODU ove zemlje! Uvredili ste sve one koji su se odrekli mladosti da biste ih vi „slavili“ uz zločinca LJOTIĆA! Uvredili ste nas, njihove potomke, i svoju zemlju. KOSTI IM SE PREVRĆU U GROBU! Ovo se ne zaboravlja!“ Glasi jedna od mnogobrojnih poruka na društvenim mrežama.
Rukovodstvo RTS ne samo da neće biti smenjeno, zbog LJotića u prenosu, kako je neko tražio, nego će uknjižiti poen od ekstremnih desničara koji su bukvalno zarobili javni prostor!
Pobednici Drugog svetskog rata su pobeđeni! Baš kao što su najbolje koji su stvarali Jugoslaviju, srušili, unizili ovi sadašnji najgori! Ne samo, nažalost, u Srbiji, već celom regionu, manipuliše se žrtvama, zaobilazi istina od Blajburga do Jasenovca, Hrtkovaca, Srebrenice, Oluje….
Hitler je bio tipičan kapitalistički primerak razvoja, eksploatacije i mašinerije ubijanja ljudi!
I, naravno, da se postavlja pitanje kako je moguće da najveći zločinac u istoriji čovečanstva ostane simbol zla, a da se njegovi kolaboracionisti i kvislinzi rehabilituju? Jednostavno! Time se peru sopstvene prljave ratne biografije, a mržnja prema partizanskom pokretu, kako je primetila Olivera Milosavljević, prikazuje se samo kao ideološki spor. Da nije bilo toliko miliona žrtava možda bi i prošlo.
Gradeći mit na falsifikatu, falsifikovani grade mit o sebi!
Majci Srbiji mora da se doda otac, pa braća i sestre, pa prvi domaćin nacije „evo ovo je kost vaše kosti, krv vaše krvi, „zora puca biće srpskog dana“…
Još samo čekam da se u sličnoj propagandi i sličnim sloganom obrati i aktuelni naprednjački predsednik države, koji se hvali, kudi, ali i moli: „pomozite mi, tako vam mleka srpskog“, „ako smo Srbi, ako smo ljudi“…
Da nije bilo toliko žrtava , velim, možda bi i moglo! A sasvim sam sigurna da dolazi vreme da se planeta okupi oko novih, pravednijih i humanih ideja!