Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

NJEGOŠ

Njegoš je najviđenija ličnost svoga vremena među pjesnicima i državnicima. Evropa do njega nije imala stasitijeg vladara i glasovitijeg pjesnika na vlasti. Njegoš je oličenje ideala Platonove ’’Države’’; Mudrac na čelu! Njegoš je Govorio šest jezika a prevodio sa četiri. Đe god bi odsjeo, čekali su ga. Đe gođ bi pošao, pratili su ga… Od Napulja i Rima do Beča i Sankt-Peterburga. Bio je najznamenitiji reprezent male suverene države, koju je svijet tražio na mapi, kao Zadnju Poštu Slobode na porobljenom Balkanu. Danas bi rekli; bio je zvijezda evropskog neba i ako nije bilo ni Javnog servisa, ni Pobjede, ni Vijesti, ni Dana današnjega.

Njegovo djelo, osobiti stas i ubojiti glas, bili su jedina i najača glasila, koja su Crnu Goru i Njegoša promovisali u tom svijetu i vijeku. Čovjek mimo druge!  ’’Vladar među pjesnicima i pjesnik među vladarima.’’

ulica-pompeja

”U Pompeju (stradala od erupcije Vezuva 79. g.n.ere) smo ušli kroz jednu dugu i lepu aleju… Forum (gl. gradski trg) je jedna od najvećih znamenitosti Pompeje.Tu su se svršavale i rešavale najvažnije mesne stvari. Osim suđenja, tu su se držale njihove skupštine i velike javne svetkovine. Javna kupatila takođe je vredno videti. Imaju dva odelenja; jedno za muške a drugo za ženske. Dućana i prodavnica bilo je mnogo… na gdekojim još se razaznaju natpisi; a više mnogih vrata poznaju se u kamenu izrezana znamenja. Neću govoriti o ovim izrezanim znamenjima i o gde kojim na sobnom duvaru (zidu) slikama… jer ima ih i takvih o kojima se ne može pisati, i po kojima možemo zaključiti; da u ona stara vremena moral se nije brojao među odlične osobine.

freske-u-pompeji

Ulice su široke negde dvadeset a negde samo osam stopa. Svaka glavna kuća (nakon što su otkrivene ispod naslaga vulkanske lave) ima sada svoje ime; nazvali su ih po tome što su najznamenitije u njima našli; ili ako su koju kuću pred kakvim vladaocem otkopali, zovu je po njegovom imenu… Ima što se zove; kuća prajskog kralja (otkopana 1823.g.), kuća cera Josifa Drugog, kraljice Adelaide, imperatora Franca Drugog itd. Te su kuće, ili duvarovi od nekih soba, otkopani u prisustvu tih lica, a za spomen njihove posete nazvali su ih  njihovim imenima. Odsad će biti jedna kuća koja će se zvati: ”Il principe di Montenegro” (Knez od Crne Gore). Za čast Vladici naređeno je da se pred njim otkopa jedna soba. Vladici su svi čestitali srećan slučaj, jer na duvaru te sobe našla jedna od najlepših slika. Vešto su i polako otkopavali pepeo i pesak da se ne bi na duvaru slika pokvarila. Vladika je osećao prijatnu zabavu i radost kad je primetio  da je duvar fresko malan (živopisan). Najpre se ukazala grana od jednog zelenog drveta, pa onda jedna velika muška glava, pa dalje redom celokupan krupan čovek leži pod drvetom na lavovskoj koži, a jedna lepa boginja hladi ga lepezom i uspavljuje ga, a oko njih svuda , mali, krilati amorčići. Ta je slika zauzela ceo duvar i vrlo lepo je predstavljena i izrađena. To je predstavljen Herkul kako ga ljubav obezoružava… Sve je tako lepo izrađeno da se čovek ne može dovoljno nagledati.. Oni što nadzravaju kopanje kažu da odavno na nešto lepo ovako nisu naišli. Ispod te slike napisaće se koga je dana otkopana i pred kim.”

”Pisma iz Italije”  U Neapulju, marta 1851.                                         Ljubomir Nenadović

Prch.me

 

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.