Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

KAMURABIJE od ARABIJE

Pismo koje prepisujem bilo je zatureno među komunalnim dostavama na moju adresu. Bilo je u pravougaonoj dugoj koverti sa prozirnim prozorčićem na lijevoj strani, kao komunalna pošta. Glasilo je na mene ali baz adrese ko šalje. Ovako ga je započeo i dovršio anonimni autor:

Mi se ne znamo pa vi pišem. U životu nijesam napisa ni pismo majci. Što big joj pisa kad živimo kuća uz kuću…a i ne zna da čita. Najviše mi se sviđa kako piše Marko Miljanov. On nije, ka ni ti, neki naročiti pisac ali kad se zauzme za neki slučaj zna da ga opiše bolje od svih naročitih. Nema ni jezik naročit. Služi se samo onijem kojijem se koristi pros narod u kuću i oko kuće a ja ga razumijem kada mi je iz kuće. I priče su mu takve. Nije niđe odijo samo je opišiva to što je tu vidijo. Neki pisci misle da bi strašno pisali da nijesu odolen no ondolen đe nijesu nikad bili. Bi teme otud. Čini im se da bi bili veliki. Bi k. a oprosti. Ko ne zna da opiše svoju kuću kako će tuđu. Bio sam śedok kako smo razvaljivali našu kuću  našu veliku domovinu. Bio sam prosti radnik u čeličanu koja radi u tri smjene. Radno mjesto visoka peć. Furuna do neba. U nju ključa čelik. Teško sam radijo a nijesam tako loše živijo. Visoka peć ključa na 1.200 stepeni. Jebi ga čelik nije varenika pa sam se vario dok je on ključa. S manje škole nijesam moga bolje življet. Oko peći je vazde jato radnika. Neki je podlažu a neki iz nje izlažu sve od užarenog gvožđa do otpada. Ja sam radijo na otpadu najgrđi posa koji ljudi rade. Izbačiva sam šljaku.

Jednoga dana u radničku menzu sindikalni rukovodijoci, počeli su da ne pomamljuju da se bunimo.  Nijesu nam dali ni da crkavicu izijemo koloko su zapomagali za srpskim Kosovom. Među njima je  bijo i Treboje kome smo tepali Trebo. Vazde mu je nešto trebalo pa smo ga tako prozvali. Trebo je radijo na uduvavanje kiseonika u Simens-Marinovu peć. Poslovođa mu je često tražijo zamjenu. Sve češće je ima poštedu kada je trudnica. Iša je na nekakve važne  śednice sindikata usred radnog vremna. Iako je važijo za najgoreg tade je naglo proglašen ka najbolji radnik-samoupravljač . Ka najbolji je poslat da  se usavrši u željezaru Smederevo. Kad se otud vrnuo zavrtijo ni je kapu na glavu. Nijesmo znali što je usavršijo ali nije više uduvava kiseonik u vesoku peć. Sad je uduvava Kosovo u radnike da ustanu u odbranu svete srpske zemlje. Jednoga dana je uzrujan upanuo kod visoke peći da svi listom izađemo na protest. Sva je Crna Gora ustala veli on nama a mi ostasmo za bruku. Glavni indžinjer se pobunijo. Ako stane peć stala je želejzara. Neka stane veli on opet. Protesti stati neće. Svi na miting. I generalni direktor nam daje podršku. Hale su se gotovo ispraznile a kod visoke pići su ostali samo nas nekolicina i glavni indžinjer da je nadgledaju. Tade je indžinjer reka. Peć se mora držati makar na režim tihog rada kako bi smanjili troškove ponovnog pokretanja. Ona ne smije stat. Ako je ugasimo zapalili smo milone dolara za remont. Lijemo ponajbolje legirane čelike na svijet za vojnu industiju a sad nas obrću da legiramo propalo srpstvo na Kosovu. Reče bogomi indžinjer no se Trebo napravi kada neču dobro. Izlazite, zbreknu Trebo, ili ćete svi na sindikalnu odgovornost.

Izlazili smo svakodnevno kod Zamajca, ogromnog točka, koji je bijo simbol stare željezare. Staja je na veliki plac ispred svih hala. Načičkan uzbunjenim radnicima ličijo je na lijepak za muve. Dolazile su iljede radnika i oni iz druge i treće smjene da pojačavaju mitinge i kliču Kosovu dok je željezara iza njihovih leđa izdisala. Trebo ig je predvodio i zavodio na ulice. Mene i indžinjera nije i još nekolicinu. Srce mi je pucalo za želejzaru. To je gigant, govorijo je glamni indžinjer.  Kad je nešto nečemurno može da stoji i na jednu nogu. Kad gigantu samo jedna poklekne on pada. Poklekla je želejezara. Od nje sam živijo. Plac sam od nje steka kuću ozida đecu podiga. Trebo je steka i više a bijo je i stariji. I viši plac i viša kuća i više đece. Jednom je raka da on ne pravi đecu no mu ig željezara proizvodi. A on ig pravi samo zbog đečinjeg dodatka. Na njig dobija još pola plate. Pet sinova i tri šćeri. Sve ig je školova neke i do visokijeg škola. Krediti stipendije internati. Sve željezara plaća i ništa se ne vrće. Htio sam sa zamajca da to kažem i za mene i za njega da me je puštijo. Ali Trebo je   određiva govornike  samo one uzavrele za Kosovom. Ređali su se govornici na zamajac ogovarajući vladu i državu što se ne brine za Kosovo. Moja visoka peć je tinjala ka svijeća za pokoj duše najviše fabrike u Crnu Goru sa preo sedam iljada radnika. Zamajac je bio pogon za izgon iz željezare. Jednoga dana generalni direktor je obezbijedijo konvoj autobusa. Svi na Gazimestan. Nijesam ulazijo ni u jedan ni indžinjer. Isto ka ja i ona nekolicina koje prije pomenug. Tade je sve đavo ponijo. Samo za jednu godinu željezaru je napuštilo šeset indžinjera a radnika na iljade. Moj glavni indženjer sa visoku peć stanio se neđe u Australiju. I Trebo je neđe nesta strava mu se ne znalo. Kad je potpalio radnike preo sindikata i ugasijo željezaru preo Kosova više nikome nije treba trag mu se utro ka što će..

Zadnji put su damno Treba viđeli na korzo. Zorijo se sa školovanijem sinovima da ga svi vide šnjima. To je bilo u ono vrijeme kad  je bila Srbija do Tokija a ko bi mu se gođ priključio na šetnicu obasipa ga je pričom da je Srbija starija od Tokija. A ja bi se zakleo sad u sve što imam da je to steka ondar kad je odio na zaput u Smederevo da se usavršuje. Od tade je uduvaje srpstvo u svakoga s kim bi stanuo. Srbi zborijo je svakom potiču od nekog Kamurabija koji je ima Mesopotamiju podase prije četiri iljade godina. Mi smo Srbi od njig. I tako ćer ćer ćer…sve Srbin do Srbina od Kamurabija preo Hrista do Hitlera koji se istražio je*a mu pas mater jer nije ima đece. Nije moga da ig pravi preo sindikat ka Trebo. A da ig je pravio svijet bi bio danas miran ka željezara.  Srbi bi vladali od Kamurabija do dana danjega. Prvi i najbolji zakon na svijet on je napisa. Oko za oko zub za zub. E  mi smo ga Srbi unaprijedili te komat. Glavu za zub a onome bez glave više ne treba ni oko ni zub. Evo da ne idemo dalje raspitajte se u Bosnu. Prvi unuk koju mu se rodi reka je Trebo pred  śedocima zvaće se Kamurabije.

Trebu su izmicale godine a nikako da dočeka Kamurabija. Zabrinut svaku noć kad bi sinovi  svi u kumbulj zajedno šetali na korzo preža ig je ka u crtani film neće li koji od njig abatit kakvu da mu rodi Kamurabija. Nikad da ig vidi ni s jednom. A i koja da udari na petinu. Najviše se pouzdava u najstarijeg Raja koji je odvaja od svijeg pet. Zaludu. Ni jedan da obide od mučenice ni koliko da se pričesti a šetnici nikad kraja. Tade je neokle iz potaje ispjevana pjesma slik narodnoj. Možda je bila nekome drugome namijenjana ali je primijenjena na njig. Ja sam je dobio napismeno da mi ne reku da je izmišljena.

Šetali se sivi tići dična braća srpkovići
Šetali se glavnom džadom  šetali se našim gradom
A tata ih prati kradom…
Kad odluči da ih srete…Upita ih, dal je**te?
A u glas će svih pet brata…Ništa tajo, ništa tata!
…A ti Rajo? Ništa tata, ništa tajo!!!
 Onda tata zaleleka, lele mene dovijekaaa…                                                 

Tako se zbog seksualne nemaštine đece srpkove istražio Kamurabije poslije četiri ‘iljde godina ođe odma blizu nas moga big dobačit kamenom. Kami mu u pamet.

P.S. Na kraju je nepoznati pisac dopisa! Ovo sam šilja na nekoliko mjesta. Niko nije stio da objavi bez obzira što se sve desilo kako sam i napisa.  Ako đe vidiš koju grešku ispravi je molim te iako mislim da su greške pravilno napisane.

Nema greške. Ovako puštam…ako me pušte.

                                                                                                                                        Mihailo Radojičić

 

Jedno mišljenje o “KAMURABIJE od ARABIJE

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.