DOMAĆI ZADATAK

KAD IZDAJA POSTANE PATRIOTIZAM!
Mladi i (S)lijepi

Tačno su tri decenije prošle od kako su Crnogorci, oni za Srpstvo stvoreni, ”mladi i lijepi”, postali za Crnu Goru slijepi. Dizali su mitinge i narod a Crnu Goru spuštili u đavolje jame. Uvoznim mitinzima, izabrni sa strane, dovedini su na čelo Crne Gore da je odstrane sa geopolitičke scene. Na sedamdesetu godišnjicu Podgoričke skuštine (1988.) ”mladi i (s)lijepi” su ovjerili sve njene tekovine i Crna Gora je tako oticala u Moravu i Savu sve dok nije potonula u svetosavlje… A svetosavlje je ”tekovina” koja i uz goru teče. Primilo se od podlovćena do vrha Rumije… i više će ako bude sreće. S. Miloševića su tada proglasili bogom a sebe robom. Sve su Crnogorce proglasili izdajnicima. Onda su pojedine otkupljivali ka sekundarne sirovine, na mahove, za svoje grjehove. Otkupljivali su one, s guzicom višom od obraza, koje su onda srušili… držeći ih potom ka’ rđe na otpadu dok se biološki ne razg(r)ade. I njihove potomke su otkupljivali za svoje podanike da preko njih ovjere svoju”ispravnost” kolektivne izdaje bez presedana. Postavljali su ih tamo đe otpad najviše zaudara rđom… da upravljaju javnim glasilima… da bi i dalje oglašavali Crnogorce nevažećim. Neki od tih ”glasnika” su i sopstvene roditelje proglasili nevažećim da bi sebe ”uvažili” u, za Crnogorce, nevažnoj vlasti. Te ”kuje Vidosave” još duraju na vazda izdašnoj narodnoj umotvorini ”danas mene izdala u tebe a śutra će tebe u drugoga”. Ista državna novina koja je onda, objavila državnu sahranu Crne Gore, na trodecenijski parastos joj daje pomen… tobož ”kritički” a u stvarnosti, plaćeno-podanički. Plaćeni da puze lećeti ne mogu. Gorka istina Maksima Gorkog u parafrazi i iskustvu je još gorčija.

Tako je u Crnoj Gori izdaja vječna a potriotizam tek povremen.

                                                                                                                                      M.R.Š.