ŽALIM SLUČAJ

DOMAĆI ZADATAK

Karadžić je tek danas osuđen na vječitu robiju; a svi koji ga okružuju, u koje spadamo i mi, osuđeni su još od njegovog zemana na vječitu vlast, onih, koji su bili njegovi najbliži saradnici na putu ka Srebrenici. Mi smo odležali preko 25 godina pod tom vlašću a on do sada, samo osam pod haškom… I nijesmo imali pravo žalbe. Radovan ima. Koliko je Hag ispred ove robije toliko je bolji njihov sud od našeg usuda. Prvostepena presuda nam je pravosnažna bez prava žalbe… A nijesmo imali ni kome da je izjavimo, osim sebi. Žalim slučaj; ’’radovan’’ tuži ’’radovan’’ sudi. Tako je to u jugoistočnom odjelu Zapadnog Balkana đe ljude  ne zapada bolja vlast od dostignute. I tamo đe se smjenjuje vlast, postava je ista, svi su iz Radovanove reprezentacije. Nema druge. I u vlasti i u opoziciji su ’’radovani’’. Bio im je uzor i polazište za napredak; pokoriti, pokrasti, pobiti, i za sebe prigrabiti sve. Teror!

Zbog toga što je na bosanski teror, Zapad gledao kroz prste, sada na sopstveni gleda kroz suze. Zbog toga što su, ’’vječite’’ presude za Balkan ozbiljno zadocnile, evropski terorizam je, po prilici, osuđen na dug  život. Islamski teror je nadražen zbog Bosne a razdražen zbog Evrope i njenog dugotrajnog ’’strpljenja’’. Svi teroristički zločini od Rusije i Turske, do Evrope i Amerike, zajedno, nijesu ni primać Bosni i svi mogu stati u  pola Srebrenice. Nije lako pozlatiti um kad je tako dugo rđao razum.

Jedan ugledni srpski, akademski Um, ni poslije četvrt vijeka, ni za jotu nije popravio razum. Izjavio je: ’’Karadžića su osudili na smrt’’!
Ne no će ga osuditi na život kad ih je toliko oduzeo.

                                                                                                                  Zapisi Nepismenog Pisca

Prch.me