Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

OSUĐENI  ”OPEN B.”!

 Bio jenom jedan Balkan najotvoreniji na svijetu…u vidu velike Open YU. Centar mu je bio u Beogradu, tamo đe su ga strpali u ćuzu iz koje ne može da izlađe decenijama. Niko mu ne može doći u pośetu, a on ka’ svaki osuđenik, ne može nikome otići. Ta Open YU  je bila najbolja udruga u povjesti, neudruživih naroda i država koje je ujedinio onaj koji se nije pozivao na isprofanisanu demokratiju već na jednakost svih Balkanaca; u dijelu koji se zvao Jugoslavija bez granica, od Vardara pa do Triglava. Tu uspješnu fedaralnu tvorevinu na koju je ostali svijet bio ljubomoran sve dok je nije demolirao do uništenja, prvi su rastigli njeni činioci u njenoj prijestonici. Neke od njenih tekovina još ne može da priušti sebi ni savremena Evropa nazvana EU, ni sveznana Amerika najmoćnja sila ovoga svijeta. Jugoslovensko zdravstvo i školstvo, vojna sigurnost i civilna bezbijednost su i dan danas poželjni snovi za mnogo širi prostor od Balkana. Njeno (pre)zaduženje kod svijeta je minorna stavka sa današnje tačke gledanja, jer su zaduženja nekih njenih ex YU članica dostigli dug makar pet Jugoslavija. Njeni čimbenici su tragali za demokratijom a lagali nas prostokratijom. Za njih je, krađa svoje zemlje, bila i ostala prosta ka pasulj.  Tito je ne jednom rekao na svoj, vrlo duhovit način:”Ja bih vama dopustio demokratiju ali ve ćete odmah da se putučete!”…Tako smo se potukli da smo ubili u sebi svaki pojam o državi. Narod(ili Srpski svet) koji boluje od hronične sebičnosti ne može udruživati nikoga i ni u čemu…Bar ne dok se ne izliječi! ”Zaludu se nedružina druži !”  

Sada kad smo dovoljno udaljeni od imena Jugoslavija, njeno prezime; (država Svih Naroda i Narodnosti )  nam zvuči kao Ujedinjene Nacije…Bili smo sa njom, ne na korak, nego na stopu od EU. Neki inventivan sinesta, nepotkovan nacionalizmom mogao bi da napravi vrlo dobar film; Bilo jednom u Jugoslaviji! …Film o tome kako su njeni nesnosni čimbenici imali snošljivu zajednicu i zemlju bez granica. Ali kad ograničeni zaśedu na prijesto, ograničenost je bezgranična.

Čemu onda sad Open Balkan? ”Samo da je više mučenije!”… kad smo closed  u svakom smislu i značenju. Istok bi od nas napravio klozet u koji se nosa ne bi moglo nanijet od ustajalog i nesnosnog pravoslavlja. Zapad je pokušavao od nas da napravi neku varijentu istočnog zapada  ali je zapadao u interesnu politiku trgovine sa Istokom, sve dok tom interesu nije istekao rok upotrebe zbog Ukrajine. Ipak i dalje će oni trgovati i zemlejama i narodima. A mi ćemo biti zatvoreni kao klozet. Bolji odoše boljima a mi jedva s gorima! Sada s takvima treba praviti otvorene granice? Prema tome nos u šake, ćuti i zatvori. Klosed!  

Crne Gora ne proizvodi ništa svoje, osim neprijetelje s kojim dobro promeće na Istoku. Vlast od toga živi dok sve ostalo preživljava. Najbolji proizvod joj je ono što radi bez mozga, izvozeći one koji ga imaju. Izvozi svoje a uvozi tuđe ljude, koji je razljuđuju. Od tog importa sebe je expotrovala u tuđi nacion koji je toliko okovao da joj je bezmalo svaka vrsta samostalnosti u lancima. Obezumljena je toliko bezumnim vladama…da veze s mozgom nema. Nedostaje da se prekine samo jedna jedina, poslednja karika pa da posve raskine sa sobom. Proizvodimo smo exportne političare…za izvoz… tamo daleko. Proizvodimo tuđe partije i vlade da više nemamo nijedne domaće, ni malo…a uvozimo samo tuđu crkvu na veliko. Toliko crkve imamo na lageru da je sve što je crnogorsko u konc-logoru. Umjesto razmjene dobara, mi, sa nama najbližeg tržišta, uvozimo zlo. Izgleda tako, da nam ništa ne treba osim Open Balkana i temeljnog ugovora da se poništimo do temelja. Konjevićeva izjava, sa mjesta ministra odbraneda se radi o ozbiljno špijunsko obavještajnoj djelatnosti je odjeknula. Nije nikoga imenovao, ali su neimenovani sami sebe imenovali u naznačenoj djelatnosti protiv zemlje u kojoj vladju.

Ne možemo se za svaku rabotu pozivati na Njegoša(mada i nezvan dođe)…pa ni za Open Balkan;  iako ga je on prvi  htio u vidu Jugoslavije svih. A kad bi se danas pozvali na Vladiku…Odazva bi nam se njegov stih, toliko puta potvrđen: ”Spuštavah se ja na vaše uže…!”

Porazno je i zarazno crnogorsko (ne)pamćenje. Izvanji političari upozoravaju na poražavajuće iskustvo koje je porazilo ne samo Crnu Goru već i mnoge iz EX YU. (Ne)zapamćeno rđavo iskustvo smo zaboravili. Ono što je loše, pred boljim je dobro za zaborav, ali mi boravimo u lošem kao u prirodnom staništu.

P.S. Pa, da završimo s Tinom Ujevićem, koji je bar malo bio i crnogorski pjesnik!

”Mi smo išli  putem. /Put je bio dug. /Kasno  opazismo da je taj put bio krug./” 

                                                                                                                                                 M.R.Š.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.