Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

’’NOVA’’ po STAROM

Mandić preśednik, Emilo potpreśednik.

Mandić: “Nama neće upravljati NATO ambasade i mediji koji nam blokiraju račune. Nećemo se u lance vezati, kao ni naši preci koji su stvorili srpsku Crnu Goru.”

Njegov vozač Mihailo Čađenović kao ’’politički zatvorenik’’ će biti član Glavnog odbora NOVE. Poslednji ovakav politički izdanak bio je šofer šlepera iz Trebinja Božidar Vučurović koji se došlepao do prvog čo’eka male varoši na Trebišnjici.

Treba li još nešto reć? 

Treba! Pročitajte sljedeći teks: ’’Stidna vaš’’

 

STIDNA VAŠ

 

(Ovaj tekst je objavljen u “Monitoru” u vrijeme građanskog rata 1991-95 u Jugoslaaviji kada je Emilo Labudović bi na čelu Javnog servisa i urednik Dnevnika TV CG.)

            Televizija Crne Gore ima sedam spikera. To je neoboriv dokaz da je ustrojena da čita, prije svega, saopštenja i agencijske informacije. Znači, rodjena je da prenosi tudje informativne proizvode… I prenosi ih. Crna Gora jedina nema svoje informativne agencije. U bivšoj Jugoslaviji TV TGD je imala na jugoslovenskoj mreži svake četvrte nedjelje dežurni red. U onoj zvaničnoj Jugi bilo je (ako se ne sjećate dobro) šest republika, a u ovoj, nezvaničnoj, samo dvije. Crnogorska televizija je, opet, samo jednom mjesečno u šansi da se predstavi  informativno u zajedničkoj mreži.

            Ulogu  nekadašnjih republičkih srpskohrvatskih TV studija preuzeli su pokrajinski srpski TV centri (mada pokrajina nema), pa Jugoslavija (Srbija), opet, informativno vodi 3:1 protiv Crne Gore. A kada se i pojavi crnogorski TV studio Crna Gora gubi sa 4:0!!! Ovi našijenci samo spakuju priloge jedine televizije s kojom saradjujemo, RTV Srbije, i uz “uspješno” vodjenje iz našeg studija odigraju, u najboljem slučaju, ulogu TV Prištine. Posljednja epizoda se odigrala u neđelju koja je prošla (6. sept.), kada je TV Crne Gore držala vijesti u Dnevniku 2! Relativno “miran” dan na ratištima uznemirio je glavnog stožera javne državne kuće, koga nazivaju Emilo, a u lokalu mu je stotinu nadimaka. Emisija skrojena od tuđih materijala samo što nije presvisnula od jednoličnih i jednostranih zaključaka.

            I kada se očekivao totalan  pad dinamike i interesa za daljnje praćenje, isti voditelj je digao iz pepela. Najavio je prilog o kolekciji stidnih dlačica, pronađenih kod jednog (hrvatskog) robijaša u srpskim rukama koji se, navodno u ratu bavio silovanjem. On je bio prekretnica u Dnevniku.

            Poslije stidnih dlačica, trećinu dnevnika voditelj je posvetio popovima, pa mu je prilog o stidnim  došao kao spontana veza i za neke druge bradonje.

            U nadahnutom prilogu (o dlačicama) koga je voditelj podupro u najavi vrlo emotivno (robijaš je priveden pred mikrofon nekog reportera). Očekujući, prema najavi, produbljivanje teme, reporter je vinovnika (navodno brojnih silovanja) uglavnom kritikovao za bespravnu djelatnost naročito zato što je svakoj od nesrećnica čupao dlačice sa mjesta zločina i uredno ih evidentirao po katološkim brojevima. Medjutim, ono što je  iznenadilo gledalište: više je detalja o tome ispričao voditelj iz studija nego reporter sa lica mjesta… Tako smo stalno isčekivali, rasplet najave. Ni zlosrećni izvršilac gnusne radnje, nije reporteru rekao više podataka, čak se ustručavao, za razliku od voditelja (Emila) koji se, onako otresito, izvinio javnosti za “grubost realizma”. Ali, založio se i ovog puta za (srpsku) stvar i nanjušio pravu temu. Toliko je tome dao važnosti da bi UNPROFOR mogao komotno uzeti tu uredno sređenu zbirku (stidnih) kao jedini validan dokument do koga je došla crnogorska televizija. Voditelj se toliko upinjao da ‘kolekcionara’ ocrni, mada je već bio modar, da je bilo za očekivati da će, na kraju voditelj ostati među dlačicama, kao stidna vaš u svom prirodnom staništu…

            Tu je Emilo izlio sav svoj raskoš komentatora spolnih poslova. Ući će u istoriju informisanja po tretiranju jedne teme koja je za dlaku izmakla ostalima, a on se za dlačicu uhvatio.

            Emilo, ako ovako nastaviš, dabogda ti od onakvih stidnih dlačica brci udarili, da ti (pod) nos ukrase, kad ga svukuđ turaš. I bradu ti popunili, pošto popuješ svake noći. Udarili i onima što su te postavili za stožera državne televizije i dok im trag traje bolje ga ne zaslužili… što nam sve radite, bez pitanja.

            A ni moje zasluge u tome nijesu male. Ja sam bio u komisiji kada su te primali (bijaše stidljiv kao vaš), pa i ako ti tri puta nijesam dao glas, tebi je odnekle došao spas. Ti si, koliko se gođ ja branio, moja velika stidna vaš… Izvini zbog grubog realizma.

            Što se tiče vaški, za njih ima lijeka – mogu se prorijediti, bar u dnevniku. A što se tiče stida, stidjećemo se dugo. Zato mi je milije što si vaš no naš!

            P.S. Državna televizijo – stidnice!

                                                                                                                          Mihailo Radojičić Šok

Prch.me

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Lajkuj nas!