Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

NJEGOŠ

Njegoš je najviđenija ličnost svoga vremena među pjesnicima i državnicima. Evropa do njega nije imala stasitijeg vladara i glasovitijeg pjesnika na vlasti. Njegoš je oličenje ideala Platonove ’’Države’’; Mudrac na čelu! Njegoš je Govorio šest jezika a prevodio sa četiri. Đe god bi odsjeo, čekali su ga. Đe gođ bi pošao, pratili su ga… Od Napulja i Rima do Beča i Sankt-Peterburga. Bio je najznamenitiji reprezent male suverene države, koju je svijet tražio na mapi, kao Zadnju Poštu Slobode na porobljenom Balkanu. Danas bi rekli; bio je zvijezda evropskog neba i ako nije bilo ni Javnog servisa, ni Pobjede, ni Vijesti, ni Dana današnjega.

Njegovo djelo, osobiti stas i ubojiti glas, bili su jedina i najača glasila, koja su Crnu Goru i Njegoša promovisali u tom svijetu i vijeku. Čovjek mimo druge!  ’’Vladar među pjesnicima i pjesnik među vladarima.’’

***      

’’Vladika se zimus penjao na Vezuv. Ovuda su ga nosili po četvorica naizmjenice, u napravljenoj za nošenje velikoj stolici. Lekari su mu savetovali da ide na Vezuv, jer zbog svoje bolesti ne bi trebalo da se izlaže takvom trudnom putu. On se ipak peo. Nije mogao odoleti da ne vidi krater na Vezuvu… Vladika je uzeo od Vukala obe kubure i izbacio (ispalio) ih u krater. Mi smo za spomen popili nekoliko butelja šampanjskog vina.

…………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Koliko je lep Neapolj i u zoru i posle zore, ja bih ga ipak davno ostavio; otišao bih- da u njemu nije Vladika. Kad sam mu kazao da ću da polazim, reče mi: ’Ostani još malo, ja očekijem neka pisma, pa onda možda ćemo zajedno.’ Kad mu rekoh da sam za Uskrs rad biti u Rimu, gde papa toga dana pravi velike svečanosti parade. Pa želim to da vidim, odgovorio mi je: ’E boža ti vjera, ako više voliš rimskog papu nego crnogorskog vladiku, a ti idi; – može ti biti!’ Tako sam ostao i Uskrs proveo ovde. No i ovde sam video lepih ceremonija o ovom prazniku… Na Veliki petak bio sam s Vladikom u jednoj crkvi gde je pevalo sto naboljih pevača iz opere i drugih pozorišta. Pevanje je bilo vrlo lepo. To nekoliko dana, Vladika je neprestano bio ubučen, u civilnim, talijanskim haljinama, tako da ga niko na ulicama, kuda smo hodali, nije poznavao. Samo sam ja išao s njime. Kud smo god prolazili, kroz najživlje ulice, kao što je Toledo, gde ljudi tako idu da se jedva mogu razmimoići, Vladika je išao bez smetnje; svaki mu se uklanjao s puta. Mnogi, pošto prođu, osvrnu se i gledaju za njim. Vide da nije običan čovek.’’

“Pisma iz Italije”, U Neapolju marta 1851.                                           Ljubomir Nenadović

Prch.me

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.