Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

NJEGOŠ

Njegoš je najviđenija ličnost svoga vremena među pjesnicima i državnicima. Evropa do njega nije imala stasitijeg vladara i glasovitijeg pjesnika na vlasti. Njegoš je oličenje ideala Platonove ’’Države’’; Mudrac na čelu! Njegoš je Govorio šest jezika a prevodio sa četiri. Đe god bi odsjeo, čekali su ga. Đe gođ bi pošao, pratili su ga… Od Napulja i Rima do Beča i Sankt-Peterburga. Bio je najznamenitiji reprezent male suverene države, koju je svijet tražio na mapi, kao Zadnju Poštu Slobode na porobljenom Balkanu. Danas bi rekli; bio je zvijezda evropskog neba i ako nije bilo ni Javnog servisa, ni Pobjede, ni Vijesti, ni Dana današnjega.

Njegovo djelo, osobiti stas i ubojiti glas, bili su jedina i najača glasila, koja su Crnu Goru i Njegoša promovisali u tom svijetu i vijeku. Čovjek mimo druge!  ’’Vladar među pjesnicima i pjesnik među vladarima.’’

***      

’’Vladika ni u jednom društvu, pa bilo to među samim kraljevima, ne krije da ljubi slobodu i prosvetu. Svi važniji ovdašnji ljudi pohodili su ga i ne mogu dovoljno da ga se nahvale. Englezi ga takođe vrlo uvažavaju. Jednom pre podne sedeo sam i igrao šaha sa njim, a jedan lord prijavi se i uđe s rečima: ’Nisam mogao poći iz Napulja a da se ne oprostim s vama; i budite uvereni da mi je milije što sam video i poznao vas nego Napulj’. Englezi retko laskaju; bogati lordovi nigda. Ako kome laskaju, to samo damama. Vladika se (u)poznao s tim lordom zimus na soareima. Pri odlasku molio je Vladiku da mu da jednu svoju sliku. Vladika mu dade. Zatim zamoli ga da mu za spomen napiše dva-tri stiha ispod te slike. Vladika uze pero da napiše, i posle kratkog mišljenja, napisa samo svoje ime i, vraćajući Englezu sliku reče: ’Moji su stihovi svi žalosni; ja ih ne pišem više! Ja pred sobom vidim grobnu ploču, na kojoj stoji napisano: Ovđe leži vladika crnogorski; umro je, a nije dočekao da vidi spasenje svojega naroda’… I tome imamo najviše zahvaliti, vašim zemljacima gospodine (obraća se Lordu), koji i mrtvu tursku ruku drže pod našom gušom
……………………………………………………………………………………………………………………………………..
Vladika je sa osećanjem govorio; poznalo mu se to na licu. Serdar Andrija, koji nije razumevao šta vladika francuski govori, polako mi reče: ’Žao Gospodaru što taj Englez hoće da ide’. Lord je i posle ovog govora vladičina ostao hladan, kao svaki Englez. Tako je bar izgledalo’’

’’Pisma iz Italije’’                                                                                              Ljubomir Nenadović

Prch.me

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.