Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

MARKO MILJANOV

Nečesov Paša od Peći doša je preko Arbanije na Korita Ocka i krenuo u Kuče.

Na Korita kod njega su bili glavari kučki i arbanaški, i paša je pita: »Čija je žena najljepša u ovu okolinu?« Oni su mu odgovorili: »Najljepša je žena tvoga pobratima, Marka Đenova.« Marko je bio iz Zatrijepča, pobratim istoga paše. Govori se da su glavari to rekli misleći da paša neće zatraživat ženu svoga pobratima.

No paša je prizva Marka i pita ga oče li mu dat ženu. Marko je reka da će prije dat glavu no ženu. Onda mu je paša saveza ruke, pa pobio nož ručicom u ledinu vr’ om naviše, priveo je pobratima prstima ina vr’ noža, i tako, pribijajući ga pašini ljuđi, sve ga paša pita: »Reci da ćeš mi dat ženu.« Marko nije stio to reć, a pašine sluge su ga pribijali tako dok mu je nož izaša proz prsi ozad među pleća, i tako izdanuo. Tada je paša posla da mu dovedu tu ženu iz Zatrijepča. Kad su ljuđi došli i kazali Marici za pogibiju njenog muža, ona je ka vesela krenula k paši. Kad je došla na Korita, rekla je glavarima kučkijema: »Ne plačite za Marka, no kupite vojsku i udrite sjutra ujutro na Turke; a ja ojdo kod paše i noćas ću ga zaklat.«

Ta ma (u to vrijeme) je bio običaj u Arbaniju da svaka žena dobije na vjenčanje po jedan nožić mali, koji će vazda, danom i noćom, pri sebi nosit. Ta je žena s tijem istijem nožićem zaklala pašu pod šator ponoći, pa poranila prije zore i kazala straži: »Mene je posla paša da ojdem na jedno mesto, no je reka da pazite da ga ne probudite budite dok dobro dan oskoči, jer nije spava noćas«. Tako je pošla i ponijela pašinu glavu među Kučima. Onda su Kuči udarili na Turke u Korita i sve i pobili.

                                                                                                                ’’Primjeri čojstva i junaštva’’

Prch.me