Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

MARKO MILJANOV

Čevljani udariše na begluk Ljubovića u Ercegovinu, plijeniše stoku i doćeraše preko Fuduža nikšićkije. Bećo Plećević, Nikšić, sa četrdeset Turaka bio je u četu, pa kad opazi Crnogorce, oćaše im udarit. Uskok Crnogorac Tomo Cuca, koji je s Turcima bio i koji je poznava Crnogorce svakojega po imenu, Turcima i kaza. Bećo, kad znade koji su, ne smje udarit, no posla u grad nikšićki, te mu dođe u pomoć Turaka. Sad ima Bećo sto i pedeset, ali svakojakije, te ne smije im udarit, jer znavau kakvi su Marko Vukotić i brat mu Kejo i njiova četa. Ali načini Kejo te im udariše. Evo kako: Marko je s družinom ćera plijen, a Kejo sa sedam druga iša ozad i čuva stražu da im Turci izubla ne udare. Četa nije smjela svrnut da pije vode na Turuntaš, no preko Bijele Gore, kudijen nema vode. Marko s družinom u jednu bukovu duplju nađu malo vode, tek toliko da skvase usta. Kejo, kad dođe, ne nađe ni kap. 
Reče: »Više se trpjet ne može!« — pa ojde na vodu. 
Zaludu su mu govorili: »Ne tamo, Turci su na vodu!« 
Kejo je reka: »Ne znam, ali je bolje od Turaka poginut ali od žeđi crknut.« 
I ojdoše među Turke, te i sve pobiše i posjekoše, pa ondar udariše na Marka. Bez znaka jurišiše u plijen. Crnogorci ne kćeše ostavit plijen, no se poklaše, te začudiše Turke. Ali opet Turci uzdau se u svoju jačinu. Tako su se bili cio dan i zamrkli su u pustu goru obje strane. 
Crnogorci su zaklali od plijena mesa te su pekli za večeru, i znajući da nemaju Turci večere, dozvaše i Crnogorci: »Ote da vi damo mesa, Turci!« 
Turci začuđeno pitaju: »Rugate li se ili istinu zborite?« 
Crnogorci: »Ne, bogme, no odite da vi damo da ijete koliko možete.« 
Tako im daše te su lijepo večerali i konačili ka da su bili prijatelji a ne krvnici. Sjutradan svak doma, a Turci zafališe. 

Prch.me

VIĐI JOŠ

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Lajkuj nas!