Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

ČEKAJUĆI GODOA

Da bi čoek nešto napisao o sebi i svojima mora dobro da se izmakne, kao da nije odavle. Da zaboravi na porijeklo, da ni sa kim ne priča, da mu se ne zna za adresu. Zadovoljio sam sve uslove. Imam jedino e-mail.

Ka što zvanično kazuju podaci Crnogorci na dan iziju meleon eura  a na godinu potroše milijardu na još koječesa, da se održe u životu. Oni odavno, a to se ne kazuje javno, ne konzumiraju hranu nego iju državu. Od državnog trezora su napravili kontejner pa skubu na svaku stranu a on dura dok mu ne iscuri potonja ura. Zato se juriša na prodaju svega što se prodat može da se održi ’’standard’’ i glasači na okupu, da se ne patiše, dok ne jave, nema više! Na budžetu su ka u svakoj državi ustanove vlasti; polcija, vojska, sudstvo, zdravstvo, školstvo, kultura, sport… I mimo ijedne države na svijet, ođe je cipancijeli narod na budžet. Oprostite, zaboravio sam opštine. I one su na njemu. U većini se ništa ne radi. Samo one rade. Duž svih njihovih glavnih i doglavnih ulica su zasadi od kafana. Tu su izloženi Crnogorci ka u performansu. Kruti, nepokretni, oduzeti. Kad grane dan, izmile iz svojih ćelija kao u kakvoj prokletoj avliji i tavore. Crna Gora liči na prošireno odjeljenje koštane bolnice Risan u kojoj ka kakve ubitinje Čekaju Godoa. Njega nema, ka što nije stiga ni u Beketovoj ciničnoj satiri.

Ne treba nikakva druga baza podataka o Crnogorcima izvan kafane. Od tih što tavore, niko ne radi. Da radi ne bi bio tu u to vrijeme. Žive od svojih predaka; njihovih pensija, invalida, socijala. U takvom slučaju stariji, ustajali Crnogorci, su bili mnogo iskreniji. Na pitanje, ’’što radiš?’’ Odgovario bi: ’’Evo bazdim doma.’’ Sad cijela država bazdi doma uz vlast koja se nada rasprodaji ostatka pa da ustajalom narodu produži ’’dnevni boravak’’ i baz(d).

Crnogorci su jedini narod-nekretnina. Sve uvoze osim sebe. Ne izvoze ništa. Ništa neće niko. Otuda milijarda rashoda. Ono malo pokretnih je već u eksportu. Niko se ne usuđuje da nekoga okrivi za iskrivljeno stanje jer su krivci na pravom mjestu. Kad bi s tog mjesta krenula parada zatvora bi bilo ka kafana. To bi bila najveća investicija od antibirokratske revolucije do danas a ona nije predviđena budžetom.

Kad je CG zacvilila na sankcije Rusije, vrsni ministar za zemljoradnju i stočarstvo je izjavio da smo u Rusiju izvezli za godinu, svega i svačega, u vrijednosti od 56 hiljada eura. To bi svaka samorana baba sakrila a samorana država je isturila ministra da ozbiljno i s autoritetom, ka prase kad urinira, iskaže reprezentativni export. Bolje bi bilo svakome, ko raspolaže s takvim uspjesima da bazdi doma… da se ustajalost ne širi… i da čeka Godoa, jer se ništa dogoditi neće dok god Godine počinju januarom Odavde do vječnosti!

                                                                                                                              Mihailo Radojičić Šok

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.