Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

Bečki ’’STANDARD’’ ispod standarda!

Bečki ’’Standard’’ osporava genocid u Srbrenici. Ta poruka bi mogla da znači da je zločin do nivoa genocida opravdan. Srbrenica je genocid iz razloga koji je nesporan. U podjeli Bosne, po evropskim ’’standardima’’, ona nije pripala žrtvama nego dželatima. U njoj su masakrirani, da traga ne ostane, svi muškarci i dječaci; Pogubljeno ih je više od osam hiljada. Ausweis (dozvola) je stigao s neke evropske strane inače se ne bi desila Srbrenica. Pa dok ne smognemo nešto više za odbranu nedužnih, u znak pijeteta prema svim nevinim žrtvama, objavljujemo pjesmu Izeta Sarajlića, koju češće zaboravljamo nego pamtimo!

130316002

Mala velika moja, večeras ćemo za njih voljeti

Večeras ćemo za njih voljeti 
Bilo ih je dvadesetosam
Bilo ih je pethiljada dvadesetosam
Bilo ih je više nego što je ikad u jednoj pjesmi bilo ljubavi
Sad bi bili očevi
Sad ih više nema.

Mi koji smo po peronima jednog vijeka 
Odbolovali samoće svih svjetskih Robinzona 
Mi, koji smo nadživjeli tenkove i nikog nismo ubili 
Mala velika moja 
Večeras ćemo za njih voljeti. 

I ne pitaj jesu li se mogli vratiti 
I ne pitaj je li se moglo natrag 
Dok je posljednji put crven ko komunizam 
Goreo horizont njihovih želja 
Preko njihovih neljubljenih godina izbodena i uspravna 
Prešla je buducnost ljubavi 

Nije bilo tajni o polegloj travi 
Nije bilo tajni o raskopčanom prvom dugmetu 
Tamo gdje se svršava vrat 
Nije bilo tajni o klonuloj ruci s’ ispuštenim ljiljanom 

Bile su noći, bile su žice 
Bilo je nebo koje se gleda posljednji put 
Bili su vozovi koji se vracaju prazni i pusti 
Bili su vozovi i makovi 
I s’ njima, s’ tužnim makovima jednog vojničkog ljeta 
S’ divnim smislom podržavanja 
Takmičila se njihova krv. 

A na Kalimegdanima i Nevskim Prospektima 
Na južnim bulevarima i kejovima rastanka 
Na cvijetnim trgovima i mostovima Maribo 
Divne i kad ne ljube 

Čekale su Ane, Zoje, Zanet 
Čekale su da se vrate vojnici 
A ako se ne vrate 
Svoja neljubljena ramena daće dječacima 

Nisu se vratili 
Preko njihovih streljanih očiju prešli su tenkovi 
Preko njihovih nedopjevanih marseljeza 
Preko njihovih izrešetanih iluzija 

Sad bi bili očevi, sad ih više nema 
Na zbornom mjestu ljubavi sad čekaju kao grobovi 
Mala velika moja 
Večeras ćemo za njih voljeti. 

Prch.me

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.