ANDRIĆ

’’Čovek koji izgleda uman i dubok duh. Sve se čini da će sad, evo, kazati nešto pametno, novo i neobično. Ali ništa. Takvog ga znam četrdeset godina. Čudan je to čovek bio. U životu je strepeo od svega, od zvonceta na vratima, od pisma i od telefona, od ljudske reči i pogleda, od svoje rođene pomisli. U njemu je, kao ‘neugasivo kandilo’, tinjao plamičak njegovog straha i s vremena na vreme rasplamsavao se u silan požar. On sam se starao da taj oganj ne ostane bez hrane i ne ugasne. Pronalazio je sve nove razloge svojim strahovanjima. Živeo je uplašen. Samo se smrti nije bojao. I to nimalo. I tako je i umro.’’

‘’Znakovi pored puta’’                                                                                                       Ivo Andrić

Prch.me