Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

A.V. U VAŠNGTON

AV IZ VAŠINGTONA

To se manje više redovno dešavalo, u više navrata i primjera, obogaćenim nasojima i balkanskim siledžijama kad se dokopaju vlasti. Zbog sastanka u Bijeloj kući I. Zaharova, portparolka Ministarstva vanjskih poslova Rusije ”izlila” je javno pomije… da Vučića ”umije”! Navela je; kako je Vučićev prijem kod Trampa ponižavajući. Srpskog predsednika je Donald posadio za stočić podoban za đecu u obdaništu a stolica na kojoj je sedio bila je malo jatornija od škanja. Onda je iza Vučićevog ” dostojanstva” stao, ni manje ni više, nego srpski ministar odbrane Vulin. Prvi čo'ek odbrane, neda, da na Vučića pa'ne trun, ali ”da gi jebe” ne može da ga odbrani a kamo li da mu poveća ponižavajući stočić i stolicu… Tako se iza odbrane AV-a otkrilo, još više ponižavanje; dreždanje Vučićevo i u Kremlju. Po nekoliko sati, sazanjemo iz pouzdane odbrane, da je Vučić  čekao da ga primi voljeni Putin. Izgleda takvu mu je stimu priređiva i omalešni Međvedev, praveći od onolikog predsednika Srbije međeda. Pa je na kraju ispalo… ”što Vučiću do koljena bilo Međvedevu po zamlji se vuče.” I pored svega toga u Srbiji se pojalo Rusiji na sva zvona i u najvećem nacionalnom hramu Sv. Save na Vračaru.

Pred raspad SFRJ jedan bosanski Srbin, dibidus trupac s Romanije, u ime predsjedništva Jugoslavije, čekao je ondašnjeg presednika SSSR-a takođe da ga primi. Kako su kamere bile uključene, izravno (uživo) smo gledali kako dotični jado dreždi dok se baćuška skanja da izide jadovu u susret. Kad je konačno izašao, cinično je suminuo našijenca, dajući do znanja svijetu da ne zna koji je čoek tu u ime YU? Potom kad su ga opomenuli, povrnuo se da ga tobož primi. I tako bi primljen… I bi ništa. 

Poslije II svj. rata pred 50-ete, jedan balkanski diktator, iz susjedstva CG, dreždao je duže od dva dana da ga primi voljeni Staljin, čiji je sistem (staljinizam) provodio do daske. Ali kako mu je, u najboljem od svih sistema na svijetu, narod gladovao, trebalo mu je žito, da ga prehrani i ubijedi da je Staljinizam ne zamjenljiv. Josifu Visarionoviču su na jedvite jade, u strahu, tek poslije dva dana rekli da dotični staljinista čeka da ga Staljin primi. Staljin je odbio da ga čuje a kamoli da se s njim rukuje. Poslije još jednog dana i napomene ”da još čeka” Staljin je zatražio od doglavnika da ga izvijeste šta ‘oće čekalac? Ubrzo je saznao da dotični ište žito za svoj napaćeni narod. Staljin je samo progunđao… da mu se da koliko ište… i da se miče: ”Jer nama miši za noć iziju kolko njima treba za godinu!” 

P.S. Poslije Josipa Broza Tita, svaki državnik sa ovog prostora, se ništa ne pita!… Može samo da skita.

                                                                                                                           M.R.Š.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.